Šta nova NIL pravila u univerzitetskom sportu znače za međunarodne sportiste

Univerzitetski sport posle NIL-a: koledž profesionalci vs. sportisti koji studiraju

Zvuk udarca bejzbol palice, atmosfera punog stadiona, uzbuđenje March Madness turnira — to su prizori koji već više od jednog veka definišu univerzitetski sport u Sjedinjenim Državama. U središtu te tradicije dugo je bila ideja da sportisti koji igraju za svoj univerzitet istovremeno grade akademsku karijeru. Godinama su igrali zbog ponosa, obrazovanja i univerzitetskog duha.

Ta era se promenila 6. juna 2025. godine, kada je američki federalni sudija odobrio nagodbu u slučaju House v. NCAA. Ovaj istorijski sporazum vredan 2,8 milijardi dolara prvi put u istoriji NCAA omogućava univerzitetima da direktno plaćaju sportiste. U kombinaciji sa NIL ugovorima (zarada od imena, imidža i ličnosti), otvara se važno pitanje: da li model univerzitetskog sporta kakav smo poznavali nestaje i da li ulazimo u novu eru „koledž profesionalaca“?

Šta je bio NCAA amaterizam?

Da bismo razumeli ovu promenu, važno je znati šta je amaterizam značio u univerzitetskom sportu. Kada je NCAA osnovana 1906. godine, njen cilj je bio da razdvoji univerzitetski i profesionalni sport. Amaterizam je podrazumevao da su sportisti „prvo studenti, pa tek onda sportisti“. Nisu smeli da potpisuju profesionalne ugovore niti da primaju novac osim osnovnih troškova.

Upravo zato je nastao termin „sportista koji studira“ — da naglasi identitet studenata koji se bave sportom (a ne profesionalaca u pripremi). Godinama je ova ideja bila osnova NCAA pravila. Međutim, univerzitetski sport je postao ogroman biznis, sa multimilionskim TV ugovorima i trenerima koji zarađuju više od predsednika univerziteta. Vremenom je postajalo sve teže opravdati zašto sportisti ne dobijaju deo prihoda koji pomažu da se ostvari.

House nagodba: prekretnica

Slučaj House protiv NCAA pokrenut je 2020. godine. Predvodio ga je bivši plivač Arizona State univerziteta Grant House, a ujedinio je više tužbi koje su osporavale ograničenja NCAA-a u vezi sa zaradom sportista.

Nagodba donosi velike promene. Od 1. jula 2025. godine, univerziteti u Division I mogu da isplate sportistima do 20,5 miliona dolara godišnje kroz model podele prihoda. Ovaj limit bi mogao da poraste na 33 miliona dolara do 2035. godine. Takođe, sporazum predviđa 2,8 milijardi dolara retroaktivnih isplata tokom deset godina sportistima koji između 2016. i 2024. nisu imali pravo da zarađuju kroz NIL.

Menjaju se i pravila stipendija. Umesto fiksnog broja stipendija po sportu, sada se uvode ograničenja veličine rostera. Na primer, fudbalski timovi mogu ponuditi pune stipendije za 105 igrača (pre je bilo 85). Slične promene važe i za košarku, bejzbol i druge sportove.

Za nadzor novog sistema formirana je organizacija College Sports Commission (CSC) koja će pratiti pravila, kontrolisati NIL ugovore vredne preko 600 dolara preko platforme „NIL GO“ i pokušati da obezbedi fer uslove.

Uspon NIL ugovora

Veliki deo promena počeo je još ranije, u julu 2021. godine, kada je NCAA dozvolila sportistima da zarađuju od svog imena, imidža i ličnosti. Brzo su se pojavile takozvane NIL kolektive — grupe koje prikupljaju novac donatora za sponzorstva sportista. Neke od njih prikupljaju više od 10 miliona dolara godišnje. Ženski sportisti su posebno profitirali, a čak 75% najpraćenijih NIL influensera na društvenim mrežama dolazi iz ženskog sporta.

Međutim, NIL je doneo i izazove. Različite američke države su imale različita pravila, a pojedini dogovori su ličili više na skrivene isplate nego na prava sponzorstva. Sada, uz direktna univerzitetska plaćanja, sportisti mogu zarađivati iz oba izvora.

To donosi mnogo prilika, ali i novu vrstu pritiska. Za međunarodne sportiste, ovaj sistem može delovati zbunjujuće. Ipak, Spotter je napravljen da pomogne sportistima da razumeju šta se menja i da pronađu programe sa stipendijama tamo gde su dostupne.

Sportisti sada dobijaju novac direktno od univerziteta, ali i dalje nisu formalno zaposleni. Nalaze se u novoj zoni: delimično studenti, delimično profesionalci. Neće svi imati jednake koristi. Sportisti bez stipendija mogu imati manje prilika pod novim roster sistemom, a u sportovima koji ne donose veliki prihod mogućnosti bi mogle da se smanje.

Šta je još uvek nejasno

Jedno od najvećih pitanja je kako će se primenjivati Title IX (američki zakon o ravnopravnosti polova). Univerziteti moraju da obezbede fer raspodelu finansijske podrške između muških i ženskih sportista, ali još uvek nije jasno kako će to izgledati u praksi. Ako najveći deo novca ode u američki fudbal, na primer, to može otvoriti pravna pitanja.

Rizik postoji i za olimpijske sportove. Skoro 80% američkih olimpijaca dolazi iz NCAA programa, koji su važni i za međunarodne sportiste. Međutim, mnogi od tih sportova ne donose profit. Bez stabilnog finansiranja, pojedini programi bi mogli da se ugase, što bi pogodilo sportiste koji ciljaju i univerzitetski sport i olimpijske igre.

Manji univerziteti su takođe pod pritiskom: mogu odlučiti da ne plaćaju sportiste, ali tada rizikuju da izgube najbolje talente — što može povećati razliku između bogatih programa i svih ostalih.

Od „student prvo“ do plaćenog sportiste?

Ova promena nije samo finansijska — ona menja i vrednosti. Univerzitetski sport je dugo bio zasnovan na tradiciji, zajednici i ponosu. Danas sportisti donose ogromne prihode, a sada mogu i sami da zarađuju.

Neki strahuju da će to narušiti ono što univerzitetski sport čini posebnim. Drugi smatraju da je promenu bilo nemoguće izbeći i da je ona pravedna. Za međunarodne sportiste ovaj hibridni sistem (delimično student, delimično plaćeni sportista) može delovati poznatije, jer slični modeli postoje i u drugim zemljama.

Novi model koji dolazi

Da li je ovo kraj sportista koji studiraju? Ne baš. Pre bi se moglo reći da je u pitanju nova definicija. Sportisti više nisu neplaćeni amateri, ali nisu ni potpuno profesionalci. Novi sistem spaja obrazovanje i finansijsku nadoknadu.

Nagodba u slučaju House pokazuje da stari sistem nije mogao da opstane. Univerzitetski sport se menja — ali ne nestaje. Sada je ključ u tome da se promena vodi na način koji poštuje tradiciju, a istovremeno pruža realnu podršku sportistima.

Za međunarodne sportiste ovaj sistem može delovati previše složeno, ali otvara i nove prilike za razvoj i uspeh. Uz Spotter, lakše je razumeti promene i donositi prave odluke. Bilo da istražujete stipendije ili se prilagođavate novim pravilima, pomažemo vam da budete spremni.